Jesen u našem kraju

Jesen u Baštalištu bila je prijatna i iznad svega radna.

Dugi kišni i retki sušni periodi ostali su iza nas pa su se napokon stvorili uslovi za posete starih, ali i novih prijatelja – radoznalih dobrih ljudi koji su čuli šta radimo i poželeli su da se priključe ili nam nekako pomognu. Tako nam su nam oktobar i dobar deo novembra prošli u redovnim vikend radnim akcijama da bi podigli nadstešnicu koja će nam na leto praviti hlad i čuvati nas od prejakog sunca.

Očistili smo zatim stare zasade, posadili jesenje useve, uzorali delove za proširenje, napravili stolove i stolice za prostor za druženja.

Naročito nas je radovalo što su roditelji dolazili da decom koja su otkrivala jedan novi svet. Nije im bila potrebna animacija, jer mogli su da trče, mačuju se sa osušenim kukuruzom, zavlače po žbunju, prave svoje kutke i istražuju prirodu dok odrasli planiraju kako da preriljaju svoje parče Baštališa i smisle da li grašak bolje napreduje uz luk ili salatu.

U goste su nam često dolazile i komšije iz Slanaca. Kažu, videli nas na televiziji pa poželeli da nas upoznaju bolje. Svaki komšija je donosio pomoć: savet ili dragoceni poklon za nas u obliku rasada salate i blitve. Naši stari prijatelji iz komšiluka pomogli su i ovog puta oko oranja traktorom.

Na kraju sezone 2013/14. oprostili smo se od nekih starih članova. Nismo bili tužni, jer su imali najbolji mogući razlog: Odlučili su da se osamostale i započnu svoje bašte/imanja van grada. Sa onima na listi čekanja, tokom nove sezone, biće nas 35-40 baštovana na 20 parcela. Sastali smo se jednog novembarskog popodneva u Savamali da se bolje upoznamo i porazgovaramo o našim planovima i željama za sledeću sezonu. Analizirali smo svoje slabosti i snage, napravili spisak poslova koji nas čekaju u sledećoj sezoni. Ima ih dosta, ali smo i mi puni optimizma i nade da možemo da uradimo sve što želimo samo ako smo dovoljno složni i uporni.

Zima je na pragu i sve manje možemo da se bavimo Baštalištem na terenu. Spakovaćemo ašove i motike preko zime i iskoristiti narednih par meseci za promociju baštenskih zajednica, ali i mobilisanje građana da se uključe i tako zajedno mapiramo Beograd za neka nova Baštališta. Naš grad ima mnogo neiskorišćenih prostora koji mogu imati neku bolju i lepšu namenu od divljanja ambrozije i deponija. Sa druge strane, tu smo i mi, građani koji želimo da doprinesemo svom lepšem okruženju. Takođe, treba razgovarati i sa gradskim vlastima o tome kako oni kao neko ko raspolaže gradskim resursima (zemljom i novcem!) mogu da  se uključe kako bismo zajedno unapredili kvalitet života u Beogradu.

Prošlo je skoro dve godine od kada smo ideju o baštenskoj zajednici počeli da gradimo sa prijateljima, koleginicama, familijom i poznanicima koji su željni da uzmu zemlju u svoje ruke, pobegnu od svakodnevnice, makar na kratko i uz rad od nekoliko sati nedeljno, sretnu se sa sebi sličnima. Mnogo toga se desilo za to vreme. Bilo je uspona i padova. Učili smo na sopstvenim greškama. Rešavali skoro nemoguće probleme koji su pretili da obustave rad Baštališta.

Sada počinjemo treću sezonu. Odlučni smo da završimo sve što smo započeli raščišćavanjem terena, organizovanjem radnih akcija i sezonskih poslova koji ne mogu da čekaju. Ono što nam je naročito dalo vetar u leđa i na terenu, ali i da „glasnije“ zagovaramo gradske baštenske zajednice je podrška Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda: Baštalište je na konkursu dobilo sredstva da nastavi sa uređivanjem i proširivanjem svojih kapaciteta na terenu. Mali korak za nas gradske baštovane, ali veliki za ideju uzgajanja povrća u gradu kao alata za izgradnju održivog grada i solidarnog društva.

Ima nade. Idemo dalje!