Formiran tim „gliste“

Prvi sastanak članova Baštališta koji su se opredelili da učestvuju o radu tima koji će osnovati i održavati glistenjak u Baštalištu, održan je krajem februara.

Posle prve godine provedene na novoj parceli tokom koje smo se borili sa 20ogodišnjim rastinjem, ovog proleća startujemo sa novim idejama i malim projektima. Prvi od njih je formiranje glistenjaka koji će stručno nadgledati Igor Milosavljević, MA Upravljanje prirodnim resursima, Univerzitet Wageningen u Holandiji sa kojim smo razgovarali:

Šta je to Glistenjak i čemu služi?

Organska materija koju proizvode gliste zove se glistenjak. Kišne gliste se hrane organskim materijama (lišće, karton, ostatci povrća itd.) koje se nalaze u zemljištu. Kroz njihovo telo prolazi velika količina zemlje – Neprestano rijući i gutajući zemlju, gliste dolaze do biljnih otpadaka koje jedu i zatim izbacuju ostatake zajedno sa zemljom, proizvodeći visoko kvalitetno đubrivo. Iako žive u zemlji, za razliku od krtica, miševa ili gusenica na primer, gliste ne smetaju biljkama u razvoju. Naprotiv, njihovo prisustvo čini zemljište rastresitim pa se korenje biljke lakše širi i biljka brže napreduje. Da bismo pospešili broj glista, važno je održavati vlažnost i temperaturu zemljišta i dodavati redovno organski otpad, obično u ograđenom prostoru koji može biti unutra ili napolju. No, važno je da bude formiran tako da se finalni proizvod – glistenjak lako izdvaja i izvlači.

wormery11

Glistenjak predstavlja jedno rešenje za produktivno obrađivanje organskog otpada. Sa jedne strane, ubrzano kompostira širok spektrum organskih otpada i pretvara ih u kvalitetan materijal za poboljšanje poljoprivrednog zemljišta dok sa druge, gliste kao biomasa sama po sebi većim delom sadrže protein pa predstavljaju kvalitetnu hranu za životnje. Zbog lake i fleksibilne primene, formiranje glistenjaka predstavlja dobro rešenje za problem organskog otpada koji inače predstavlja problem zaštite životne sredine.

Za glistenjak kažu da nosi epitet “crno zlato”. Da li je to zaista tako?

Kvalitet glistenjaka zavisi od same proizvodnje. U pitanju je komplikovan proces kada je reč o biologiji, hemiji, ali i postignutim rezultatima primene. Do sada se pokazao kao kvalitetan dodatak zemljištu za uzgaj biljaka koji poboljšava njene fizičke parametre: Upijajuća moć zemljišta, njena provetrivost itd. U tom smislu glistenjak je sličan kompostu, ali se na hemijskom nivou pokazalo da ima potencijal da bude bogatiji od komposta odn. da ima više dostupnih minerala za ishranu biljaka te da je njegovo dejstvo produženo kroz vreme. Biološki je najinteresantniji – sadrži hemijska jedinjenja koji imaju stimulativni efekat na biljke u smislu i rasta i prihoda.

Bastaliste-planiranje_glistenjaka (1)

Aktuelno je i uzgajanje kalifornijskih glista. O kakvim glistama je zapravo reč?

Kalifornijske gliste, nazvane „đubretarke“ kod nas su hibrid Eisenia fetida koji se pokazao efikasnijim u obradi organskih otpada nego prirodne sorte glista. Hibrid je inače rezultat ukrštanja primenjenih kultivacija glista. Biološki, mogućnosti hibridizacije ovih glista su diskutabilne. Lično, nigde nisam naišao na opis ukrštanja glista te me to navodi na pomisao da se radi samo o uspešnom trgovačkom brendu poznatom širom sveta. Iz svog iskustva, ne verujem da se rezultati prirodnih sorti glista razlikuju u odnosu na „kalifornijske“.

A šta su kišne gliste?

Kišne gliste u Evropi uglavnom podrazumevaju Lumbricus terrestris. One se razlikuju od kalifornijskih po „životnoj strategiji“: Kišne gliste žive duboko u zemlji i putuju do površine da se hrane. Kalifornijske gliste (đubretarke) žive blizu površine, imaju vrlo brz metabolizam zbog čega brzo prerađuju organski otpad.

 

Motivi nekih članova tima “gliste”:

Članica tima glista, Jelena Koković, po struci voćar, trenutno na doktorskim studijama zaštite životne sredine u Velikoj Britaniji kaže da je ulaskom u tim gliste želela da praktično uči o organizmima koji žive u zemljištu kako bi zaokružila svoje znanje o održivom uzgoju i nezi zemljšta. Njen motiv osim interesovanja za organsku poljorpivredu još od vremena kada je studirala na Poljoprivrednom fakultetu odn. kada se o toj temi jako malo znalo kod nas je i njena opredeljenost za nenasilan i kako Jelena kaže, kokreatoroski odnos prema prirodi. U tom smislu, organsko baštovanstvo je prihvatljivija opcija od konvencionalnog pristupa koji podrazumeva korišćenje mineralnih (veštačkih) đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Bastaliste-planiranje_glistenjaka (2)

Još jedan član tima glista, Vladan Nikolić već je formirao eksperimentalni glistnjak: „O glistama i glistenjaku nisam puno znao pre nego što sam se uključio u Baštalište. Prva znanja sam stekao kroz priručnik za organsku proizvodnju “Get Growing“, za koji sam saznao preko Ama centra, a dalja znanja preko Igora. Na svom mini glistenjaku u podrumu sada “vežbam” pre nego što krenemo sa realizacijom većeg glistenjaka u Baštalištu. Zbog razmene iskustava, ali i podele poslova, od izuzetnog mi je značaja timski rad u “Glistama” i Baštalištu.