Bašta na terasi – korak po korak

 

“Da bismo imali bašticu na terasi, potrebno je da odgovorimo na nekoliko pitanja” kaže Maja Bogdanović, naša stručna saradnica u intervjuu za Agroklub.

1. Koliko prostora imamo?

Na ovo pitanje svako može da odgovori i vidi da li ima mesta za vertikalne police, da se okači nešto na ogradu. Dovoljno je i da pod terase bude metar sa metar površine i uz dobar raspored možete posaditi svašta”, kaže Maja.

2. Utvrdite koliko sunca imate na terasi

Druga stvar koju morate utvrditi je koliko sunca imate na terasi. Sve biljke ne podnose istu količinu sunčeve svetlosti. Sa ovim je povezano i to koliko toplote dobija odabrani prostor. Na osnovu toga se biraju određene biljke. Ta količina toplote zavisi od materijala kojim je popločana terasa i od toga da li je zatvorena, otvorena ili poluotvorena. Naša sagovornica napominje da uvek kaže da je bolja otvorena veranda, mada svaka ima svoje prednosti i svoje mane. Mogu da se naprave savršeno, samo je razlika što bi morali uzgajati drugačije biljke. Ako želite da gajite jestive biljke, morate znati – povrće zahteva više sunčanih sati nego druge biljke. Takođe, ne možemo ih gajiti u bilo kojim saksijama, za njih je potrebno i više nege i vode.

3. Da li je terasa na vetrometini?

Sledeće je da li terasa vetrovita, što je važno, jer vetar može da isuši zemlju i da biljke uginu, a nekad je potrebno da se više puta na dan zalivaju. Prema Majinim rečima, važno je, kada dođe zima, znati koliko je hladno, jer oni koji gaje bašte na terasi žele da biljke tu ostanu preko cele zime. “Savetujem da, ako moraju, biraju višegodišnje biljke, koje preživljavaju napolju. U slučaju jednogodišnjih, mogu da se iskoriste da se seju ponovo na proleće”, dodaje Maja.

4. Koliko pažnje možete da pružite?

Koliko pažnje i nege ste spremni da pružite biljkama, sledeće je pitanje pred kojim treba da se zapitate. Ovo je važno, jer se mnogi zalete, odu u rasadnike kupe 50 biljaka, preopterete se i ne mogu da postignu sve. Vreme posvećeno biljkama je takođe veoma bitno. Šta ako mnogo putujete, pa nećete moći da zalivate? Maja savetuje da za početak kupite desetak biljaka i da vidite da li vam se baštovanstvo u individualnoj režiji sviđa.

 

Idealna baštica na terasi bi se sastojala od malo povrća, začinskog i lekovitog bilja. Poželjno je da se ubaci i neke saksija sa cvećem, zbog pčela, koje u gradu nemaju dovoljno hrane, a one će oprašivanjem poboljšati prinose. “To nije teško uraditi, ubaciti neki suncokret, neven, poreč i one će vam doletati na terasu i oprašivati vaše povrće”, kaže ova mlada botaničarka.

 

U zavisnosti od toga šta volite, vodite računa o dubini i veličini saksije, jer različite biljke imaju različitu dubinu korena. Tako na primer, salatu možete gajiti u plitkim saksijama, koje idu od 15 cm do 20 cm, jer nema dubok koren.

“Za salatu savetujem da se sadi u više navrata a ne da sazri u isto vreme, pa kad je jednom pojedete, više nemate salatu. Postoje i povrtne kulture čiji su koreni srednje dubine – cvekla, blitva, paprika, te njima treba saksija od 40 cm do 60 cm. Tu su i biljke koje imaju dubok koren i njih nije lako gajiti, jer nam trebaju dobri kontejneri i žardinjere i to minimum dubine 60 cm”, objašnjava Bogdanovićeva.

Povrće i bilje koje možete gajiti na terasi

Maja savetuje da sadite paradajz, koji je lak za gajenje. Posebno preporučuje čeri paradajz, jer je lak za održavanje, a treba mu samo malo više vode. Dodaje da plodovi uvek sazru i da ih možete koristiti sveže.

Povrće koje može da se gaji na maloj terasi su još: blitva, rukola, paprika, s tim što ona voli više sunca i nju ne bi trebalo stavljati u hlad. Može da se gaji krastavac. Njemu treba saksija dubine 50 cm i trebaće mu potpora za rast, jer je to puzavica. Rotkvice su isto odlična hrana za proleće. Za njih ne treba duboka saksija”, dodaje Maja.

Od lekovitih biljaka može se gajiti peršun, majoran, nana, origano, timijan, ruzmarin, bosiljak, s tim što morate voditi računa da origano, ruzmarin, bosiljak vole pauzu u zalivanju. Zbog toga ih je bolje posaditi u jednoj saksiji, pa kada se zaliva, to se radi jednom. Potom se preskoči četiri-pet dana, pa se opet zaliju, dok peršun i nana, vole vlažniju zemlju, te ih treba zalivati češće.

Napravite domaći kompost

Kad je u pitanju supstrat, Maja savetuje da pravite svoj domaći kompost od otpadaka iz domaćinstva. Tu uglavnom misli na otpatke, kada se ljušte povrće ili voće. Ubace se u kantu u kojoj su izbušene rupe da voda može da curi, i slaže se u kofu bilo koje veličine. Ponekad se sipa voda, a možete da ubacite lišće od cveća ili od drveta. Može da se ubace i ljuske od jajeta. Dakle, sve što imate u kuhinji, to se ubaci u tu kofu da se razgradi. Idealno bi bilo ubaciti i šaku kalifornijskih glista, jer one ubrzavaju proces. Kompost se razgrađuje 12 meseci.

Druga opcija je da nađete nekog na selu i kupite stajnjak. Ovo su, dve najprirodnije i najbolje varijante. “Ne preporučujem da se kupi supstrat, a ako već mora, može se kupiti klasičan supstrat za povrće, koji je dostupan u više pakovanja. Cena za deset litara je oko 200 dinara, a pakovanje od 40 litara je oko 750 dinara”, dodaje Maja Bogdanović.

Zaštita biljaka na terasi

Za zaštitu biljaka možete da koristite koprivu, koja može da se prska po lišću a takođe i preparat od gaveza. Ko želi da zaštiti biljke može da koristi razne biljne mešavine, na primer da razmuti ljutu papričicu u vodi i da time prska biljke. Može i sapunica od deterdženta, ako vaši napadnu biljke. “Treba isprobati sve, na ličnom primeru se najbolje uči. Savetujem buduće baštovane da eksperimentišu”, kaže Maja.

 

Pogledajte i kako do bašte u saksiji.

Intervju sa Majom u celini, pročitajte na veb-sajtu Agrokluba.